„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.

Informerov intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem doveo je do velikog protesta i osude javnosti. Da bi ga odbranio, urednik Informera Dragan J. Vučićević je kao argument izneo činjenicu da intervjue sa silovateljima imaju i druge medijske kuće, pa navodi primer BBC-ja tj. njihovog dokumentarca iz 2015. godine u kome govori i silovatelj iz Indije. Raskrikavanje je, tragom tog argumenta, izdvojilo nekoliko suštinskih razlika između ova dva intervjua koje jedan čine uspelim i opravdanim, a drugi loše izvedenim i potencijalno veoma štetnim. U analizi su nam pomogle novinarka nedeljnika Vreme i autorka Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama Jovana Gligorijević, i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza.

Na jučerašnjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu petnaest žalbi je bilo predmet rasprave. Za većinu žalbi, među kojima je čak tri podnelo Ministarstvo kulture i informisanja - Komisija je odlučila da je Kodeks novinara prekršen. U slučaju žalbe Igora Žeželja na tekst koji je objavio N1 - Komisija je odlučila da Kodeks nije prekršen. O žalbi Draže Petrovića na Srpski telegraf i Republiku - članovi Komisije za žalbe nisu doneli odluku.

Na poslednjoj održanoj sednici Komisije za žalbe, Saveta za štampu, njenih deset članova diskutovalo je o čak 26 podnetih žalbi. Dok su za deset minuta jednoglasno odlučili da su Kurir, Alo, Večernje novosti i Glas Zapadne Srbije prekršili pojedine odredbe Kodeksa novinara Srbije, članovi Komisije su skoro sat i po raspravljali o žalbama koje je podneo šef UNESCO katedre za bioetiku - ogranka u Srbiji, Vojin Rakić, zbog navodnih neistina koje su u njemu proteklih meseci objavljivali mediji bliski vlasti.

Na poslednjoj sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu jedanaest članova ovog tela odlučivalo je o pet žalbi - doneli su dve jednoglasne odluke o kršenjima Kodeksa novinara i to za Informer i portal infocentrala. U dva slučaja - žalbi Kurira na portal N1 i Zaštitnika građana na portal nova.rs mišljenja članova Komisije su i nakon diskusije ostala podeljena.

Na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, prošle godine je podeljeno 1,6 milijardi dinara (oko 13,5 miliona evra), pokazuje izveštaj Saveta za štampu. Iako bi komisije koje odlučuju o projektima trebalo da poštuju preporuke Saveta i ne dodeljuju novac onim medijima koji krše Kodeks novinarske etike, sa tom praksom se ipak nastavilo. Tako je i pored ove preporuke na 86 konkursa, od ukupno 183, novac dodeljen medijima koji su jednom ili više puta prekršili Kodeks: Aferi, Alou, E-pančevu, Glasu Zapadne Srbije, Informeru, Kuriru, Ozonpressu, portalu Republika.rs i Srbija danas, i Večernjim novostima. Oni su ukupno dobili gotovo 35 miliona dinara (oko 300.000 evra).

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu nisu mogli da se usaglase na sinoćnoj sednici da li je čačanski portal Ozon press prekršio Kodeks time što je na svom sajtu odobravao uvredljive komentare čitalaca ispod teksta o predsedniku Pokreta 3 plus, Vladici Gavriloviću. Takođe su odlučili da isti portal nije prekršio Kodeks novinara zbog komentara čitalaca na račun potpredsednice tog pokreta, Daliborke Nestorović.

Osam dnevnih listova je u drugoj polovini 2019. godine napravilo pet hiljada prekršaja, pokazuju rezultati monitoringa Saveta za štampu. Prva četiri mesta u kršenju Kodeksa novinara zauzimaju tabloidi Alo, Kurir, Srpski telegraf i Informer koji istovremeno preko različitih kanala dobijaju najviše novca od države.

Neprofesionalno pisanje tabloida o maloletnoj Moniki Karimanović donelo je Savetu za štampu na desetine žalbi - kako navode iz ovog tela koji odlučuje o povredi Kodeksa novinara Srbije, nikada im se toliko ljudi nije obratilo u vezi sa nekim slučajem. Komisija za žalbe je utvrdila da su Srpski telegraf, Informer, Alo, Kurir i Blic višestruko prekršili Kodeks i ugrozili privatnost i dostojanstvo ove devojčice u više od trideset tekstova.